Статус напретка
Погоршање
Погоршање

Подкатегорије

Одаберите категорије из падајућег менија испод како бисте видјели различите подјеле података.

Опис индикатора

Индикатор за Босну и Херцеговину мјери укупну количину насталог отпада по становнику, изражену у килограмима по становнику, у складу са методолошким концептом ЕУ индикатора. Укупна вриједност обухвата опасни и неопасни отпад.
Извор и методологија података

Индикатор омогућава праћење количине насталог отпада у Босни и Херцеговини и сагледавање њеног кретања у контексту одрживе потрошње и производње, ефикасног коришћења ресурса и развоја циркуларне економије.
Обухват и упоредивост

Подаци за Босну и Херцеговину приказују се у складу са методолошким концептом ЕУ индикатора и подацима Eurostata. У доступној серији приказани су подаци за 2012, 2014, 2016, 2018, 2020. и 2022. годину. За обрачун напретка на порталу користи се укупна серија, која представља збир опасног и неопасног отпада. Серије се приказују као додатне категорије према опасности отпада, али се не користе за засебан обрачун напретка овог индикатора. Аутоматски обрачун напретка заснива се на временској серији доступној након 2015. године. Пошто за 2015. годину нема доступне вриједности, у складу са правилима Open SDG 2.4.0 као почетна година за обрачун користи се прва доступна година након 2015. године, односно 2016. година. За укупну серију вриједност је износила 1.744 kg по становнику у 2016. години, док је у 2022. години износила 2.047 kg по становнику. С обзиром на то да се код овог индикатора смањење количине насталог отпада сматра повољним смјером кретања, напредак се обрачунава у негативном смјеру. Овај обрачун напретка представља начин праћења кретања индикатора на порталу и не представља посебан национални квантитативни циљ.
Национални контекст и циљеви

За Босну и Херцеговину није утврђен посебан квантитативни национални циљ изражен у килограмима насталог отпада по становнику за овај индикатор. Индикатор се користи за праћење кретања количине насталог отпада и развоја одрживих образаца потрошње и производње, у складу са методолошким оквиром ЕУ индикатора одрживог развоја. Дугорочно унапређење одрживог управљања ресурсима подразумијева спречавање настанка отпада, ефикасније коришћење ресурса, поновну употребу и рециклирање, те развој циркуларне економије.
Опис индикатора

Индикатор се дефинише као укупна количина отпада настала у земљи. Обухвата отпад настао индустријском производњом, укључујући сектор управљања отпадом, као и отпад настао у домаћинствима. Укључени су велики токови минералног отпада, материјал из багеровања и земљиште. Због тога у земљама са значајним активностима у секторима као што су рударство и грађевинарство могу бити забиљежене велике количине насталог отпада.
Извор и методологија података

Индикатор је дио скупа ЕУ индикатора одрживог развоја и користи се за праћење напретка према циљу одрживог развоја 12, који се односи на обезбјеђивање одрживих образаца потрошње и производње. Индикатор одражава напоре усмјерене на ефикасније коришћење ресурса, смањење настанка отпада и прелазак ка циркуларној економији. Индикатор се може посматрати и у контексту глобалног индикатора SDG 11.6.1, који се односи на управљање комуналним отпадом у урбаним подручјима. Повећање циркуларности европске економије представља важан приоритет Европске уније и један од кључних елемената Европског зеленог плана.
Обухват и упоредивост

Индикатор мјери количину насталог отпада изражену у килограмима по становнику. Обухвата три категорије према опасности отпада: укупни отпад, односно опасни и неопасни отпад заједно, опасни отпад и неопасни отпад. Референтни период је календарска година. Подаци потичу из статистике отпада Европског статистичког система (ESS Waste Statistics), а Eurostat их објављује на основу података које достављају земље. Индикатор се ажурира сваке двије године.
ЕУ контекст и циљеви

Индикатор нема посебно дефинисану нумеричку циљну вриједност у оквиру скупа ЕУ индикатора одрживог развоја. Његова улога је праћење развоја количине насталог отпада у контексту одрживе потрошње и производње, ефикасности коришћења ресурса и преласка ка циркуларној економији. Политике Европске уније у области циркуларне економије усмјерене су на спречавање настанка отпада, поновну употребу, рециклирање и ефикасније коришћење ресурса.