Индикатор 7.11 Финална потрошња енергије

Индикатор мјери крајњу потрошњу енергије у земљи, искључујући сву неенергетску употребу енергената (нпр. природни гас који се не користи за сагоријевање, већ за производњу хемикалија). „Крајња потрошња енергије“ обухвата само енергију коју троше крајњи корисници, као што су индустрија, саобраћај, домаћинства, услуге и пољопривреда; искључује потрошњу енергије самог енергетског сектора и губитке који настају током трансформације и дистрибуције енергије.

Индикатор се користи за праћење напретка ка остваривању циља одрживог развоја 7 о приступачној и чистој енергији, који је уграђен у приоритете Европске комисије у оквиру „Подршке људима, јачања наших друштава и нашег социјалног модела“. ЕУ спроводи међусобно повезан скуп мера “Fit for 55” за постизање нових климатских циљева за 2030. годину и пратила је нови стратешки план REPowerEU за смањење зависности ЕУ од увоза енергије.

Европски зелени договор укључује енергетску ефикасност као кључну мјеру за смањење међусекторских емисија гасова са ефектом стаклене баште. Директиве о енергетској ефикасности и обновљивој енергији постављају амбициозне циљеве ЕУ које треба постићи до 2030. године.

Дугорочни циљ за Босну и Херцеговину у оквиру индикатора SDG_07_11 је смањити финалну потрошњу енергије на највише 4,34 Mtoe до 2030. године, у складу са обавезујућим циљем Босне и Херцеговине који је утврдио Министарски савјет Енергетске заједнице, уз повећање енергетске ефикасности и одрживије коришћење енергије.