Индикатор 1.50 Приступачно становање - замјенски индикатор

Приступачност становања у БиХ достигла је критичну тачку, гдје сиромашна домаћинства троше преко 40% својих прихода на становање. Многи фактори, попут потражње дијаспоре и страних инвеститора, фрагментиране и лоше координисане стамбене политике, довели су до тога да цијене буду ван домашаја становника. Системи социјалног становања остају неразвијени, док неформална тржишта закупа подстичу рањивост станара и лишавају владе пореских прихода.

Сиромаштво и социјална искљученост штете индивидуалним животима и ограничавају могућности људи да остваре свој пуни потенцијал тако што утичу на њихово здравље и благостање и смањују образовне исходе. То заузврат смањује могућности за успјешан живот и додатно повећава ризик од сиромаштва. Без ефикасног образовања, здравствених, социјалних, пореских олакшица и система запошљавања, ризик од сиромаштва се преноси са једне генерације на другу. То узрокује опстанак сиромаштва и стога ствара више неједнакости, што може довести до дугорочног губитка економске продуктивности од стране читавих група друштва и ометати инклузивни и одрживи економски раст.

Поред анализе постојећих података/докумената, овај рад се ослања на увиде из осам полуструктурираних интервјуа спроведених са заинтересованим странама у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Данској и Холандији. Међу испитаницима су били представници кантоналних министарстава, општинских власти, невладиних организација које раде на правима станара и приступачности становања, као и истраживачи специјализовани за системе становања. Ови интервјуи пружили су практичне перспективе о изазовима социјалног становања, неформалних тржишта изнајмљивања, празних некретнина и приступачности.

Босна и Херцеговина се сврстава међу најмање приступачне земље у Европи за становање, са просјечним омјером цијене и прихода који прелази 13, што је далеко изнад, на примјер, Холандије са 7,7 и Данске са 6,6.