| Опис индикатора |
За Босну и Херцеговину приказана је стопа смртности усљед убистава на 100.000 становника, према подацима Свјетске здравствене организације (WHO), разврстана према полу. Нижа стопа указује на смањење смртности усљед убистава. |
|---|---|
| Извор и методологија података |
Смањење смртности усљед убистава повезано је с унапређењем безбједности становништва, заштитом права на живот и смањењем насиља. Индикатор доприноси праћењу Циља одрживог развоја 16, који се односи на мир, правду и снажне институције. |
| Обухват и упоредивост |
Подаци WHO-а показују смањење укупне стопе смртности усљед убистава са 1,8 на 100.000 становника у 2012. години на 1,4 у 2020. и 2021. години. У истом периоду смањена је стопа за мушкарце, док је стопа за жене остала релативно стабилна. Ови подаци указују на повољан тренд, а статус напретка израчунава се примјеном утврђене методологије за аутоматски обрачун. Еуростатов индикатор 16.10 заснива се на стандардизованој стопи смртности усљед убистава, која узима у обзир старосну структуру становништва. Податке WHO-а приказане на националном нивоу не треба аутоматски сматрати методолошки истовјетним Еуростатовој стандардизованој стопи. |
| Национални контекст и циљеви |
За серију података приказану за Босну и Херцеговину није утврђен методолошки упоредив национални циљ за праћење дугорочног напретка овог индикатора. |
| Опис индикатора |
Индикатор мјери стандардизовану стопу смртности усљед убистава и повреда које је друго лице нанијело с намјером да повриједи или усмрти, без обзира на начин извршења. Укључене су и касне посљедице напада (шифре Међународне класификације болести – МКБ X85–Y09 и Y87.1). Не укључују се смртни случајеви настали усљед правних интервенција или рата (шифре МКБ Y35 и Y36). Подаци о узроцима смрти односе се на основни узрок смрти, односно болест или повреду која је покренула низ догађаја који су директно довели до смрти, или околности несреће или насиља које су проузроковале смртоносну повреду. Подаци се изводе из потврда о смрти. Стопа је стандардизована према стандардној европској популацији, чиме се узимају у обзир разлике у старосној структури становништва и омогућава боља упоредивост између земаља и током времена. |
|---|---|
| Извор и методологија података |
Индикатор се користи за праћење напретка ка Циљу одрживог развоја 16 – Мир, правда и снажне институције. Повезан је с приоритетима Европске комисије у области безбједности, спречавања криминала и заштите демократских вриједности. Физичка безбједност важан је аспект квалитета живота. Кривична дјела која угрожавају живот и тјелесни интегритет један су од показатеља безбједности друштва. Индикатор доприноси разумијевању и праћењу овог аспекта безбједности. |
| Обухват и упоредивост |
Европска комисија је 24. јула 2020. године представила Стратегију безбједносне уније ЕУ за период 2020–2025. године. Стратегија је обухватала мјере у областима организованог криминала, тероризма и насилне радикализације, заштите критичне инфраструктуре и јавних простора, сајбер криминала, сарадње у спровођењу закона, размјене информација те истраживања и иновација. Безбједност је важан предуслов квалитета живота. Индикатор пружа објективну мјеру смртности усљед убистава и допуњује друге показатеље који се односе на осјећај безбједности и криминал. |
| ЕУ контекст и циљеви |
Дугорочна референтна вриједност за овај индикатор износи 0,3 смртна случаја на 100.000 становника и заснива се на просјеку резултата глобално најуспјешнијих земаља. Ова вриједност користи се у оквиру праћења одрживог развоја и не представља формално усвојени циљ Европске уније. |
Извор 1
| Организација |
World Health Organization (WHO) |
|---|---|
| Линк до извора података | Link отвара се у новом прозору |