| Опис индикатора |
Индикатор за Босну и Херцеговину мјери економске губитке узроковане временским и климатским догађајима, укључујући метеоролошке догађаје, као што су олује и лавине, хидролошке догађаје, као што су поплаве, те климатолошке догађаје, као што су топлотни таласи, хладни таласи, суше и шумски пожари. Подаци за Босну и Херцеговину дио су заједничке европске серије коју користи Евростат и заснивају се на подацима из базе CATDAT RiskLayer-а, уз Европску агенцију за животну средину (EEA) као пружаоца података. У националном скупу годишње вриједности су приказане од 2000. године, док је 30-годишњи покретни просјек приказан од 2009. године. Вриједности се исказују у милионима еура и еурима по становнику, у сталним цијенама. |
|---|---|
| Извор и методологија података |
Индикатор се користи за праћење економских посљедица временских и климатских екстрема и за праћење напретка Босне и Херцеговине у области климатске отпорности и прилагођавања климатским промјенама. Посебно је значајан због изражене међугодишње промјенљивости губитака, која може бити посљедица појаве појединачних екстремних догађаја са великим економским посљедицама. Због тога се, поред годишњих вриједности, користи и 30-годишњи покретни просјек који омогућава стабилније сагледавање дугорочног тренда. Подаци за Босну и Херцеговину методолошки су повезани са истим европским извором који се користи за овај индикатор у Евростатовој бази. |
| Обухват и упоредивост |
Напредак се на националном нивоу рачуна у складу са Евростатовим приступом за индикаторе без квантитативног циља. За индикатор 13.40 користи се апсолутна мјерна јединица милион еура, а за израчунавање напретка одабрана је серија 30-годишњег покретног просјека (AVG_30Y). У складу са Евростатовом методологијом, за процјену краткорочног напретка користи се просјечна годишња стопа промјене (CAGR) за посљедњих пет година. За Босну и Херцеговину посљедњи доступни период је 2019–2024. За 2019. годину вриједност 30-годишњег просјека износи 161 милион еура, а за 2024. годину 178 милиона еура. Просјечна годишња стопа промјене израчунава се формулом: CAGR = (178 / 161)^(1/5) − 1 = +2,03 % Код овог индикатора пожељан је смјер смањења економских губитака. Због тога позитивна стопа раста од приближно 2,03 % представља кретање у неповољном смјеру. Према Евростатовој функцији бодовања за индикаторе без квантитативног циља, такво кретање одговара резултату −5, што се на порталу Босне и Херцеговине приказује као „Погоршање“. Специфичност Босне и Херцеговине је да се за овај индикатор не користе подаци из националног ESS извора, већ подаци за БиХ из заједничког CATDAT/RiskLayer скупа који дистрибуира EEA. Због тога је упоредивост са европским земљама заснована на истој методолошкој основи. Годишње вриједности могу значајно осцилирати између година, па 30-годишњи покретни просјек има посебан значај за тумачење дугорочног кретања. |
| Национални контекст и циљеви |
За индикатор 13.40 није утврђен посебан квантификовани национални циљ Босне и Херцеговине који би се могао користити као бројчана циљна вриједност у израчунавању напретка. Због тога се на порталу не поставља произвољан национални циљ, већ се напредак прати кроз промјену вриједности индикатора у складу са Евростатовом методологијом. Дугорочни циљ је смањење економских посљедица временских и климатских екстрема, јачање отпорности Босне и Херцеговине на климатске ризике и унапређење капацитета за прилагођавање климатским промјенама. |
| Опис индикатора |
Индикатор мјери економске губитке узроковане временским и климатским догађајима. Временски и климатски догађаји обухватају метеоролошке догађаје, као што су олује и лавине, хидролошке догађаје, као што су поплаве, те климатолошке догађаје, као што су топлотни таласи, хладни таласи, суше и шумски пожари, према класификацији Међународног савјета за науку (ICSU). Поред годишњих вриједности, приказује се и изглађени временски низ заснован на 30-годишњем покретном просјеку. Овај просјек омогућава праћење дугорочнијег тренда уз смањење утицаја велике међугодишње климатске варијабилности. Индикатор се заснива на подацима из базе CATDAT коју обезбјеђује RiskLayer, док је Европска агенција за животну средину (EEA) пружалац података за Евростат. Вриједности се исказују у милионима еура и еурима по становнику, у сталним цијенама. |
|---|---|
| Извор и методологија података |
Индикатор се користи за праћење напретка према Циљу одрживог развоја 13 о климатском дјеловању, који је интегрисан у приоритете Европске комисије. SDG 13 има за циљ јачање отпорности и капацитета за прилагођавање климатским ризицима и природним опасностима повезаним са климом, као и постизање климатске неутралности до средине вијека и ограничавање глобалног загријавања на знатно испод 2 °C, уз настојање да се оно ограничи на 1,5 °C у односу на прединдустријски период. Индикатор је сличан глобалним индикаторима SDG 1.5.2 и 11.5.2, који прате директне економске губитке усљед катастрофа у односу на глобални БДП. |
| Обухват и упоредивост |
Економски губици од временских и климатских екстрема показују велику међугодишњу варијабилност, због чега се уз годишње вриједности користи 30-годишњи покретни просјек. На тај начин омогућава се стабилније праћење дугорочног кретања губитака. За потребе процјене напретка користи се апсолутна мјерна јединица милион еура, док се за процјену статуса користи вриједност у еурима по становнику. Евидентирани економски губици углавном представљају монетаризоване процјене директне штете на одређеној имовини и стога не обухватају све шире економске и друштвене посљедице, као што су губици продуктивности, утицаји на здравље и смртност, штета на културном насљеђу или губици услуга екосистема. |
| ЕУ контекст и циљеви |
Дугорочни циљ ЕУ је јачање отпорности на климатске промјене и смањење рањивости на њихове неизбјежне посљедице. Стратегија ЕУ за прилагођавање климатским промјенама из 2021. године тежи визији да ЕУ до 2050. буде друштво отпорно на климатске промјене и у потпуности прилагођено неизбјежним утицајима климатских промјена. Индикатор 13.40 доприноси праћењу ове политике кроз дугорочно праћење економских посљедица временских и климатских екстрема. |
Извор 1
| Организација |
European Environment Agency (EEA) |
|---|---|
| Линк до извора података | Link отвара се у новом прозору |